Oper­ska pje­va­či­ca, lir­ski so­pran Ma­ri­ja­na Šo­vran, na­stu­pi­la je u Cr­kvi Sv. Du­ha u Ko­to­ru na­kon šest go­di­na pa­u­ze i odu­še­vi­la pu­bli­ku iz­vo­de­ći za­htjev­ni, ra­zno­vr­sni, obim­ni pro­gram.ve­li­kom, ali i kva­li­tet­nom pro­mje­nom svog mu­zič­kog i pro­fe­si­o­nal­nog pro­fi­la ko­ji je iz­gra­di­la u pret­hod­nom pe­ri­o­du, Emo­ci­je ko­je je tom pri­li­kom do­ča­ra­la gla­som, ge­stom, eks­pre­si­jom iz­ra­za na li­cu, gra­ci­o­znim dr­ža­njem, pre­ni­je­la je pu­bli­ci u ta­la­si­ma emo­ci­ja, ko­ji su re­zul­ti­ra­li to­plim i bur­nim apla­u­zi­ma i ova­ci­ja­mai, i na kra­ju bi­som.
- Ma­ri­ja­nu ni­smo du­go ču­li u Ko­to­ru i div­no je što je po­ka­za­la ko­li­ko je na­pre­do­va­la u pje­vač­kom, teh­nič­kom i u in­ter­pre­ta­tiv­nom smi­slu. Bi­la je sjaj­na. Tu je bi­lo i tu­ge i ra­do­sti i bi­je­sa i ljut­nje, mno­go nam je po­ka­za­la - i ko­lo­rit gla­sa, „pi­a­no”, „for­te”... sjaj­no. Odu­še­vlje­na sam i po­no­sna. Ne­ka ide što da­lje, a ne­ka nam se uvi­jek vra­ti, da vi­di­mo ko­lo­ko je na­pre­do­va­la - ka­za­la je za „Dan” prof. Mi­re­la Šća­sni, ko­ja je do­šla za ovu pri­li­ku iz Her­ceg No­vog ka­ko bi po­dr­ža­la svo­ju ne­ka­da­šnju uče­ni­cu.
Mla­da so­list­ki­nja je u kla­vir­skoj sa­rad­nji sa prof. Li­di­jom Mol­ča­nov u pr­vom di­je­lu iz­ve­la ari­ju „Va­gan­te” iz ora­to­ri­ju­ma „Ju­di­ta Tri­um­fans” Vi­val­di­ja, ari­je Su­za­ne iz ope­re „Le Noz­ze di Fi­ga­ro” i De­spi­ne iz ope­re „Co­si fan tut­te” Mo­car­ta. Usli­je­di­le su kom­po­zi­ci­je Re­spi­gi­ja („Neb­bie”), Ob­ra­do­sa („Del ca­bel­lo mas su­til”) i Gri­ga („Ich li­e­be dich”), te po­no­vo ari­ja „Ru­sal­ka”, iz isto­i­me­ne ope­re Dvor­ža­ka. U dru­gom di­je­lu nje­nog na­stu­pa do­mi­ni­ra­le su kom­po­zi­ci­je do­ma­ćih auto­ra: M. Mi­lo­je­vi­ća („Tri put ti čuk­na”), ari­ja Stan­ke iz ope­re „Na uran­ku” S. Bi­nič­kog, pje­sma „Nim­fa” P. Kr­sti­ća, te kom­po­zi­ci­ja „U da­le­kom Dre­no­po­lju”, ari­ja Da­ni­ce iz ope­re „Bal­kan­ska ca­ri­ca” Di­o­ni­zi­ja de Sar­na San Đor­đa, ko­jom je kru­ni­sa­la svoj so­li­stič­ki kon­cert. Li­je­poj at­mos­fe­ri do­pri­ni­je­li su i na­stu­pi go­sti­ju, fla­u­tist­ki­nje Ta­ma­re Kne­že­vić Ko­vač i har­mo­ni­ka­ša Go­ra­na Še­va­lje­vi­ća, pro­fe­so­ra ko­tor­ske Mu­zič­ke ško­le, ko­ji su za­bli­sta­li iz­vo­de­ći dje­la Do­ple­ra i Vla­so­va.
- Vr­lo sam dir­nu­ta, iako sam pret­po­sta­vlja­la da će mo­ja pu­bli­ka je­dva če­ka­ti da me ču­je, ali ovo što sam do­ži­vje­la ve­če­ras je za­i­sta ne­vje­ro­vat­no: bi­le su ova­ci­je, pu­no kom­pli­me­na­ta, ta­ko da sam osta­la „bez tek­sta”. Emo­ci­je su pre­ve­li­ke - ka­za­la je za „Dan” Ma­ri­ja­na Šo­vran oči­ju pu­nih su­za ra­do­sni­ca, od­mah na­kon kon­cer­ta.
Di­plo­mi­ra­la je na Aka­de­mi­ji li­je­pih umjet­no­sti, a za­tim ma­gi­stri­ra­la u kla­si prof. Rad­mi­le Smi­lja­nić na Fa­kul­te­tu mu­zič­ke umet­no­sti u Be­o­gra­du. Tre­nut­no je an­ga­žo­va­na u Na­rod­nom po­zo­ri­štu u Be­o­gra­du gdje ra­di na ne­ko­li­ko ulo­ga.
U ovoj sa­li je zad­nji put na­stu­pi­la 2009. go­di­ne, ka­da je odr­ža­la hu­ma­ni­tar­ni kon­cert, na­mi­je­njen dje­ci ošte­će­nog slu­ha. U me­đu­vre­me­nu je do­sta ra­di­la na se­bi, na svo­joj so­pe­ci­ja­li­za­ci­ji i edu­ka­ci­ji, te je ovaj kon­cert bio istin­sko osvje­že­nje za sve ko­ji je pam­te kao per­spek­tiv­nu mla­du oper­sku pje­va­či­cu. Ma­ri­ja­na Šo­vran je za­vr­ši­la gim­na­zi­ju i sred­nju mu­zič­ku ško­lu u Ko­to­ru, nje­na po­ro­di­ca ži­vi na Pr­ča­nju, a po­ri­je­klom je iz Gr­blja. Me­đu pu­bli­kom je bi­lo mno­go mla­dih oper­skih pje­va­či­ca iz Bo­ke ko­to­r­ske, pro­fe­sor­ki so­lo-pje­va­nja, kao i broj­ni pri­ja­te­lji i rod­bi­na, ko­ji su nje­na naj­ve­ća po­dr­ška na pu­tu umjet­no­sti.
M.D.PO­PO­VIĆ